Истражујући град као најкомлекснију људску творевину, ми трагамо за његовим идентитетом. Преносећи знање и искуство будућим наставницима који се образују на Природно математичком факултету Универзитета у Бањој Луци (у даљем тексту ПМФ) уочили смо потребу да им приближимо инжењерску професију. У потрази за могућим рјешењима дошли смо на идеју да организујемо изложбу, која би била логичан спој теорије и праксе. Ово је и прилика да се о томе упозна научна и стручна јавност. У питању је једна тема коју истовремено обрађују и студенати и истраживачи.

  • Изложба студентских радова Архитектонско стваралаштво и технологије – јуче, данас, сутра обухвата широку област: од појаве човјека на Земљи, развоја људског стваралаштва, технологија, до кризе културе живљења у 21. вијеку. Она показује како су надарени појединци – први градитељи оставили траг – цртеж у пећини. Затим изложба прати хронолошки активности човјека. Изласком на отворено човјек је почео да интервенишу и гради у природи. Удруживањем у заједницу исправљен је први камен, на начин да би постао акценат – знак распознавања и орјентисања у простору. Слагањем камена настале су прве  мегаструктуре, о чијем настанку и данас постоје различита тумачења и мишљења. Постављање ових мегаструктура – репера истовремено је инициралао организацију простору око њега. Од тог тренутка па све до данас утврђују се правила организације и фунционисања простора. Најстарији вид организације простора био је груписање камених блокова. На тај начин су истакнута вриједна мјеста која имају потенцијала за различите начине кориштења. Поред уочених потенцијала мјеста, било је неопходно да се искористе и успоставе комплексне везе природе, људи и технологија. Тиме су створени први градови.  То  је била инспирација – идеја да се истраже искуства градитеља, од праисторије до данас достигнутог технолошког напредка. Технологије данашњег доба требају да се изучавају на образовним институцијама да би их могли успјешно примјенити у пракси. Поруку коју желимо послати овом изложбом садржана је у очекивању да град треба да буде природан, пун разноликости, да омогући остварење људских потреба, жеља, те богат хуманистичких, социјалних и етичких вриједности. Тиме се ствара град за људе, отпоран на климатске екстреме и природне катастрофе.
  • Докторска дисертација: Мапирање и сјећање у Бањој Луци – процес у току служи се картама које су пронађене у архивима, музејима и библиотекама широм свијета. Ове карте су доведене у везу са значајним догађајима, политичким и друштвеним системима, те су означене одређеним каталашким бројем, по типу којем припадају. На тај начин креиран је алат за хронолошко приказивање карата – map timeline. Овај документ пружа могућност посјетиоцима изложбе да створе утисак о Бањој Луци која (не) постоји на картама. Ова изложба је прилика да се шира јавност упозна са картографским картама Бања Луке из различитих периода (од 1881/84, 1904/5, 1942, 1948 и 1978), те им даје могућност да прате промјене кроз вријеме у простору. Те промјене су приказане на карти колективног сјећања, која илуструје турбулентну историју града. На њој су приказани објекти који су срушени под различитим околностима чиме се потврђује идеја о Бањој Луци која више не постоји. Та Бања Лука постоји само у сјећањима њених грађана. Да би очували идентите града морамо се запитати: Како да вратимо Бања Луку о којој су нам наши стари причали и коју грађана чувају у својим сјећањима? Ово истраживање је један од могућих начина како да се очува индентите града.

Отварање изложбе је уприличен на дан  отварања реконструисане зграде ПМФ. Она је активан је допринос угоднијем боравку и ефикаснијем раду студената и наставника на овој високошколсколској установи, као и подстицај за успјешнију сардњу Факултета са локалном управом, институцијама и привредом. За очекивати је да ће будући наставници након завршених студија на ПМФ, стечене спознаје о архитектонском стваралаштву и технологијама пренијети својим ученицима у основној школи, на начин да их подстакну на трагање у овој области пуној тајни и неизвјесности. Порука ове изложбе садржана је у ријечима Lewis Mumford: Човјек је створио град, извор цивилизације и културе нашег свијета. Град су, заправо, људи.

Посебну захвалност за подршку и разумјевање током реализације пројекта изложбе аутори дугују проф. др Горану Трбић, декану ПМФ, проф. др Мири Мандић, руководиоцу студијског програма Просторно планирање – ПМФ, студентима студијског програма Техничко образовање – ПМФ, генерације ш.к. 2016/17.

КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ

Аутори
проф. др Миленко Станковић
др Јелена Станковић дипл.инж.арх.
Слађана Јанковић дипл.инж.арх.
в.а. Гордана Јаковљевић, мастер геодезије