На Фестивалу науке који је по осми пут организован од стране Министарства науке и технологије Републике Српске учествовали су наставници, сарадници и студенти Природно-математичког факултета. На Фестивалу смо се представили са разноврсним и интересантним достигнућима из фундаменталних наука које се изучавају на нашем факултету.
Студијски програм биологија и Студијски програм екологија и заштита животне средине представили су покрете код биљака изазване различитим факторима, потом микроскопске препарате неких паразитских врста, ендемичне врсте слатководних пужева и други материјал.
Највеће интересовање на столу гдје су се представила ова два студијска програма имале двије врсте гмизаваца, чанчара и гекон леопард. Циљ нам је био да укажемо на угроженост ове аутохтоне врсте корњаче али и све већу појаву да се стране егзотичне врсте уносе на наше просторе као кућни љубимци.
Студијски програм хемија представио се великим бројем разноврсних експеримената, почевши са алхемичарским сном, затим претварањем бакра у сребро, футуристичким шареним сунцобранима који излазе из млијека, руке у пламену, па све до шибица које се пале и гасе у растворима.
Публика је могла видјети како воду претворити прво у млијеко, вино и на крају пиво, скакутави пламен веселих боја, те шарену пјену великих размјера. Као врхунац вечери завршетак Фестивала, на одушевљење свих присутних, крунисан је ватрометом који су израдили студенти хемије.
Наставници и сарадници заједно са студентима са Студијског програма географије и Студијског програма просторно планирање, представили су изазове и примјену ових наука у пракси, прилагођавајући се различитим узрастима посјетилаца Фестивала.
Најмлађи посјетиоци су кроз игру пластелином научили како настаје вуклан, који су то основни елементи рељефа те из којих облака се могу очекивати падавине. Они мало старији имали су прилику да провјере своје знање из политичке географије, картографије и географије Европе, кроз низ занимљивих радионица. Посјетиоцима су представљани природногеографски и друштвеногеографски потенцијали Босне и Херцеговине (Републике Српске), као развојне могућности. Такође, указивано је и на ризике у географском простору и на начине њиховог спречавања. Средњошколцима је представљен један сегмент просторног планирања кроз презентацију о примјењивости ГИС-а у пољопривреди и производњи хране.
Студијски програм математика и информатика се представио са увијек актуелним математичким мозгалицама. Ученици основних и средњих школа и посјетиоци су могли слагати танграме, пентомино, Ханојске куле, 15 пузли, играти математички мемори, рјешавати проблеме на шаховској табли, проблем 8 краљица и проблем 36 официра.
Посјетиоцима је посебно било интересантно да слажу Рубикове коцке, од оних класичних, до оних најнеправилнијих. Математички програм је забаван свим узрастима, што указује на то да математичка логика чини основ сваког размишљања.
Студијски програм физика је као и сваке године припремио велики број интересантних експеримената који су привукли велику пажњу посјетилаца. Између осталог ту су се нашли експерименти из механике, електромагнетизма и оптике. Поред неизоставног Теслиног трансформатора, посјетиоци су могли да виде како ради 3Д штампач, како направити пароброд и чамац на соларни погон, батерију од кромпира и лимуна, те како то настаје друга. Најмлађи посјетиоци су највише били заинтересовани за фонтану у флаши и какво се то „чудовиште“ крије у боци. Међутим, ове године највише пажње је привукла визуализација кретања звучних таласа помоћу Рубенсове цијеви гдје су посјетиоци могли да виде пламенчиће који плешу у ритму музике.