На данашњи дан 1958. умро је српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, научник светског угледа, творац најсавршенијег календара, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник Српске академије наука. Миланковић је уз Теслу и Пупина највеће име српске науке уопште.
Рођен је 1879. у Даљу, у источној Славонији. Гимназију је завршио у Осијеку. Грађевинску технику студирао је у Бечу, где је и докторирао. Грађевином се бавио до 1909. када му је понуђена катедра примењене математике на Београдском универзитету. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. У првом делу објављеном на француском језику „Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом“ изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље. Његова реформа календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о померању Земљиних полова. Дела: „Канон осунчања“, „Небеска механика“, „Основи небеске механике“, „Секуларна померања Земљиних полова“, „Историја астрономске науке“, „Кроз васиону и векове“, „Успомене, доживљаји, сазнања“. ВИШЕ…