Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци издао je 2018. године научну монографију „СТАНОВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – демографски фактори и показатељи” чији су аутори проф. др Драшко Маринковић и Александар Мајић, ма.

Монографија је написана на 343 странице B5 формата, са 66 табела, 72 графикона, 45 графичких прилога (три карте, 37 картограмa, 4 картодијаграма и једне шеме), 83 библиографске јединице, као и прилог са додатних 16 табела.

Поред предговора, резимеа на енглеском језику, списка литературе и извора (83 навода) и прилога, монографија има седам поглавља, и то: увод (теоријско-методолошка основа и опште и методолошке информације о попису становништва 2013. године); географско-историјски фактори кретања и размјештаја становништва Републике Српске (географски положај и величина простора, физичко-географске карактеристике простора, историјски фактори кретања становништва и административно-територијална организација простора); демографски развој простора Босне и Херцеговине до 1991. године; фактори и показатељи демографског развоја Републике Српске (број становника и густина насељености, просторна дистрибуција становништва, градско становништво и мрежа насеља, показатељи размјештаја становништва, компоненте природног кретања становништва, миграционе карактеристике и структурна обиљежја становништва); демографска будућност Републике Српске (пројекција становништва и перспектива демографског развоја Републике Српске); популациона политика Републике Српске (правно-институционална основа, актуелне мјере популационе политике и потребе за пронаталитетном популационом политиком) и закључна разматрања.

Научна монографија је посвећена једном од најактуелнијих проблема демографског развитка Републике Српске – депопулацији и другим демографским процесима у вези с тим, на ентитетском и локалном нивоу. На бази богатог емпиријског материјала први пут је извршена комплексна анализа суштине депопопулације као демографског и социјалног феномена и откривена сва дубина и озбиљност овог проблема. Размотрене су трајекторије генезе, еволуције и трансформације демографског система Републике Српске и указано на приоритете и инструменте управљања демографским процесима. Посебна пажња је посвећена социјалним аспектима демографске транзиције која је већ ушла у критичну фазу и указано на могуће путеве за превазилажење негативних аспеката депопулације у Републици Српској.

Аутори су на основу обимне демографске грађе и статистичких  извора, уз примјену модерних научних метода и техника обраде и визуализације података, дошли до научних објашњења процеса депопулације, на који утичу бројни фактори међу којима су најзначајнија два – емиграција и негативан природни прираштај. Аутори сагледавају демографску транзицију и процес депопулације у Републици Српској интердисциплинарно, са демографске, географске, социолошке, историјске и економске тачке гледишта. Анализирани су показатељи који недвосмислено указују на неповољне демографске трендове у погледу кретања броја становника, промјена полне и старосне структуре становништва и емиграције младих људи из земље и нарочито из појединих региона. Дали су препоруке за демографску политику на нивоу ентитета и локалних самоуправа и указали да је рјешавање проблема депопулације комплексан проблем, који треба решавати системски, изналажењем нових економских, правно-политичких и социјалних мјера за превазилажење низа неповољних фактора који су довели до овакве демографске ситуације.

Популациона политика Републике Српске присутна је у разним документима, које аутори детаљно наводе, али и констатују да je њен циљ првенствено борба против сиромаштва, док је планирање величине породице у другом плану. Зато аутори констатују да разрада мjера за спровођење пронаталитетне популационе политике захтjева опширна мултидисциплинарна истраживања, која би се ослањала на далеко шири научни и статистичко-информациони фонд. Пронататалитена популациона политика требало би да има експлицитне демографске циљеве који утичу на укупан број и структуре становништва путем стратешких варијабли фертилитета, нупцијалитета, морталитета и миграција. Посебна пажња се мора усмерити и према здрављу жене, са нагласком на репродуктивно здравље, које подразумijева превенцију болести, промоцију здравог начина живота, коришћење здравствено прихватљивих метода контрацепције, борбу против стерилитета, адекватну његу жене током и након трудноће и сл.

Овом монографијом аутори дају значајан допринос како сагледавању процеса генезе и трансформације становништва, тако и методологији интегралног проучавања насељености Републике Српске. Резултати до којих су аутори дошли од фундаменталног су научног значаја и непосредно су релевантни за решавање конкретних проблема и фактора развоја насељености Републике Српске. Препоруку овој књизи чини и сазнање да до сада нисмо имали овако комплетну демографску анализу становништва Републике Српске, те да у широј јавности још увек има доста погрешних представа и несхватања озбиљности демографске ситуације у Републици Српској.

Препоруку да се монографија „СТАНОВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – демографски фактори и показатељи” објави у најширим читалачким круговима потписали су водећи научни ауторитети из ове области. рецензенти: Др Бранислав Ђурђев, редовни професор у пензији Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и стални члан Матице српске и Др Мирко Грчић, редовни професор Географског факултета Универзитета у Београду.

Монографија se може наћи у књижарама Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево широм Републике Српске.