Генерална скупштина УН-а прогласила је 2000. године 20. јуни Свјетским даном избјеглица. Проблем избјеглиштва има дугу историју, али је ескалирао у XX вијеку као посљедица војних сукоба великих размјера (Први и Други свјетски рат, револуција, грађанских ратова, политичких прогона, природних катастрофа…). Појам избјеглица и слични појмови (расељена и протјерана лица) односе се на свако лице које је против своје воље исељено или расељено изван мјеста свог пребивалишта, завичаја или матичне државе, прогоњено због расне, вјерске или националне припадности, политичких увјерења или припадности некој друштвеној групи.
Проблемом избјеглиштва међународна заједница се почела први пут бавити послије Првог свјетског рата кад је Лига народа покушала ријешити статус више милиона Руса расељених након Октобарске револуције и Јермена протјераних из Турске. Тад се усваја термин избјеглица и први пут покушава правно дефинити статус и права избјегличке популације међудржавним споразумима. Проблеми свакодневног функционисања избјегличке популације су бројни: сиромаштво, губитак имовине, држављанства и права која из њега произлазе, (право на рад, право гласа,…), проблеми слободе кретања, интегрисања у другу средину, очувања културног идентитета и други. Женевском конвенцијом 1951. године дефинисан је статус избјеглица чиме су створене правне претпоставке међународне заштите, али тиме нису ријешени проблеми константног нарастања избјегличке популације као посљедице геополитичких и геокултурних конфронтација у више региона свијета. Економски фактори и фактори произашли из стања животне средине, као посљедица природних непогода и климатских колебања, продукују мање попратних посљедица избјеглиштва од геополитичких фактора.
По процјенама UNHCR-а (тијела УН које се бави заштитом и помоћи избјеглом становништву) у свијету је око 30 милона људи у статусу избјегица; без дома, имовине, радног мјеста, сталног извора прихода, грађанских права и са неодређеним коначним мјестом боравка. Велики број међу њима чине дјеца која немају безбрижно дјетињство, дом, шансу за образовањем. Тачан број избјегличке популације је тешко одредити због динамике кретања, непотпуних евиденција, нових извора избјеглиштва, недефинисаног статуса бројних миграната покренутих социоекономским и другим разлозима који напуштају мјесто пребивалишта. Заједно њихов број се удвостручује. Овај проблем посебно је наглашен посљедњих година у кретањима различитих етничких, вјерских и социјалних група становништва са простора Африке и јужне и југозападне Азије који чине већину избјегличке популације и најизраженију миграторну струју савременог доба.
Тренутно највише избјеглица је из простора Сирије (преко 6 милиона) и Афганистана, а земљa у коjoj се тренутно налази највише избјеглог становништва је Тураска (око 4 милиона). Проблем афганистанског и палестинског избјеглиштва постоји више деценија. Дезинтеграцијом СФР Југославије и грађанским ратом покренуто је велико просторно преразмјештање становништва с бројном избјегличком популацијом чије је кретање промијенило етничку и вјерску структуру и ослабило укупни демографски потенцијал простора бивше Југославије. Више хиљада пресељеног становништва до данас није ријешило свој статус, поврат имовине и друга права иако је од почетка грађанског рата у Југославији прошло 30 година.
Преко простора Западног Балкана води једна од миграторних рута из простора Азије. Земље Европске уније воде рестриктивну и селективну политику уласка миграната те се на њеним границама концентрише све већи број становника азијатског поријекла покренутих из земаља рођења бројним разлозима (грађанским ратовима и политичким, етничкими вјерским сукобима, војним интервенцијама НАТО пакта, социјалном кризом, природним катастрофама). Помијешане на истој траси радне миграције и избјеглиштво замућују слику реалне структуре и мотива кретања. Дио ових кретања привремено је заустављен на сјеверозападним границама БиХ (претежно Унско-сански кантон) гдје се формирају избјеглички кампови.
Проблем избјеглиштва, без разлике на његове узроке, покреће бројна питања: ефикасности функционисања међународног права и институција, међудржавне сарадње, људских права и слобода, солидарности у савременом друштву. Избјеглиштво је постало глобални проблем савременог свијета.
О проблему избјеглиштва у свијету и код нас већ смо писали на нашем сајту. Студијски програм географија Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци и чланови Географског друштва Републике Српске протеклих година активно су учестовали у обиљежавању Свјетског дана избјеглица са Републичким секретаријатом за расељена лица и миграције организовањем предавања и дискусија са циљем актуелизирања нерјешених проблема избјеглиштва у БиХ/РС.
Потражите додатне информације на: https://www.unhcr.org