Дана 12.05.2023. године у Приједору је преминуо Др Мићо Стојановић, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци у пензији.
Др Мићо Стојановић је рођен 11. октобра 1933. године у селу Пејићи код Приједора. Основну школу је завршио у селу Расавци, а нижу реалну гимназију у Приједору и Санском Мосту, те Учитељску школу у Приједору и Бањалуци 1955. године.
На Факултету политичких наука у Загребу дипломирао је на Одсјеку одбране и заштите 1977. године, а магистрирао 1980. године. На истом Факултету је 1987. године из области политологије одбранио докторску тезу под називом „Удружени рад – основа одбрамбено-заштитне функције друштва социјалистичког само-управљања“.
Радни вијек је започео 1956. године као учитељ у селима приједорске општине, а затим 1964. наставио у Приједору гдје је радио на пословима шефа службе за просвјету, те у средњим школама предавао Одбрану и заштиту.
На Педагошкој академији у Бањалуци је засновао радни однос 1978. године и био биран у звање професора више школе и предавао наставни предмет Одбрана и заштита. Исти предмет је предавао и на Електротехничком факултету у Бањалуци и Педагошком факултету у Петрињи. У звање доцента изабран је 1991. а већ 1992. године у звање ванредног професора за предмет Одбрана и заштита.
Професор Стојановић био је декан на Педагошкој академији у Бањалуци у више мандата: 1980-1982. и 1988-1994. године.
Формирањем Филозофског факултета у Бањалуци 1994. године, професор Стојановић је изабран у звање ванредног професора за предмет Политичка географија. Од 1997. године свој научно-наставни рад наставља на Природно-математичком факултету у Бањалуци гдје је изабран у звање редовног професора 2000. године и на Одсјеку за географију изводио наставу на предметима Политичка географија и Геополитика и становништво све до пензионисања 2005. године.
За вријеме свог богатог научно-наставног рада професор Стојановић је објавио 5 универзитетских уџбеника и више од 200 библиографских јединица у разним научним часописима и зборницима.
Његов животни пут обиљежила су бројна искушења али и лијепи тренуци. Како је волио говорити: „Мој пут је често био трновит, блатњав, кркељив, …“. Животни пут професора Стојановића, можда, на најбољи начин могу описати стихови великог владике Раде:„Мало руках малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога …“.
Ипак, Професор се није поколебао, увијек је гледао напријед, одолио свим потешкоћама и од „чобана, сеоског слуге, бичаџије туђих коња …“, стигао до универзитетског професора и био узоран родитељ.
Професор Мићо је био нешто посебно и неко ко је на специфичан начин обиљежио свој рад на Природно-математичком факултету и чврсто уградио своје име у његове темеље.
Допринос нашег професора Миће развоју и афирмацији Природно-математичког факултета, а нарочито Одсјека за географију, његов ентузијазам и посвећеност струци, родитељски приступ и брига о млађим колегама и студентима никада неће бити заборављен.
Заувијек ће остати дио Природно-математичког факултета и његових географа.
Путујте мирно Професоре наш, све сте послове завршили, обавеза је остала на нама – млађим колегама, да вас се довијека сјећамо и увијек по добру спомињемо како сте и заслужили.
Хвала на свему и нека Вам душа царује!