Др Миленко (Љубомир) Живковић, рођен је 20. априла 1956. године у Ширинцима (Нова Градишка – Република Хрватска), у православној српској породици. Након завршеног студија историје и географије, на Педагошкој академије у Никшићу (1978), ради као наставник у неколико основних школа, све до 1996. године.
Студиј географије на Природословно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу, прекинут ратним дешавањима на простору бивше Југославије, Миленко Живковић завршава 1995. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, а већ 1996. године професионалну каријеру, у својству асистента, наставља на Одсјеку за географију Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци. Постдипломске студије, смјер регионална географија, завршио је на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци 2000. године, одбранивши рад на тему: Западна Славонија – Окучанско-пакрачки крај-регионалногеографски приступ, и на тај начин стекао научни степен магистра географских наука. За постигнути успјех на постдипомском студију добио је награду из Фонда проф. Миленка С. Филиповића. Научни степен доктора географских наука стекао је 2008. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци, одбранивши рад на тему: Физиономско-функционална трансформација простора у гравитационој сфери Градишке. У звање доцента на истом Факултету биран је 2009. године, у звање ванредног професора 2014. а редовног професора 2020. године.
Проф. др Миленко Живковић остварио је веома запажену научну каријеру. Објавио је неколико монографија, више уџбеника за све нивое образовања и већи број запажених радова у домаћим и иностраним научним часописима и зборницима радова. Био је учесник неколико међународних научних скупова, од којих су посебно мјесто у његовом животу имали они у Русији. Изненадни одлазак у царство небеско, којег је својим људским квалитетима и животним дјелом заслужио, прекинуо је многобројне планове професора Миленка Живковића. Скоро све до пред крај овоземаљског живота радовао се новим сусретима са познатим колегама географима из бројних земаља свијета, упознавању нових, наступима на међународним конференција, упознавању нових простора и њихових култура. Миленко се на свој начин радовао успјеху, подједнако свом и својих колега. Несебично је подржавао млађе колеге у њиховом раду, помагао знањем, заједничким радом, бодрио али и захтијевао како то приличи правом професору.
Поштован, цијењен и од својих колега, а посебно студената, вољен проф. др Миленко Живковић оставио је неизбрисив траг како на пољу географске науке тако и наставе. Такође, у оквиру бројних професионалних активности које је обављао са пуном одговорношћу и пожртвовањем, истичемо и функцију предсједника Географског друштва Републике Српске (2009-2015) те чланство у више научних и стручених удружења у Републици Српској, Републици Србији и Руској Федерацији. Активно и одговорно је радио и у редакцији природних и математичких наука, гдје је био ангажован на припреми за штампу Енциклопедије Републике Српске.
Генерације студената Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци памтиће др Миленка Живковића као врсног професора, ерудиту и човјека широког образовања и високе културе. Наставу на Студијском програму географија и Студијском програму просторно планирање на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци, као и на Катедри за географију на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву изводио је на високом нивоу, одговорно, професионално, занимљиво и са лакоћом.
Из личности проф. Миленка Живковића увијек и на сваком мјесту исијавала је истинска доброта, племенитост и спремност да помогне. Његов племенити лик, смиреност, шармантност, духовитост и суптилне шале дубоко су утемељени у културној димензији српске Славоније – српске земље коју је у срцу носио и за коју га вежу најљепше али и горке успомене о страдању српског народа 1991-1995. године и сва претходна страдања. Родну Славонију Миленко није само волио, за њу се активно борио као припадник Војске Републике Српске Крајине и Војске Републике Српске. Његов лик одражавао је хармонију, топлоту и љубав породице у којој је растао заједно са својом сестром Миром. Често је у тренуцима носталгије за родним крајем и сјећањем на угледно породично имање, које је породица морала напустити, надахнуто говорио о љепоти славонске равнице и славонских побрђа, љепоти дугих зима, плодних равница, винограда, топлог дома, али и традиционалних свињокоља, љепоти славонског ризлинга, мирису славонског кулена и пршуте. Наш Миленко, причајући о завичају и периоду одрастања, никад није пропустио да искаже пуну захвалност за неизмјерну подршку и родитељску љубав. У том погледу, све што је од својих родитеља добио настојао је и успио да пренесе на своја два сина, данас два одрасла, образована и у друштву прихваћена човјека.
Драги наш Миленко, много ћеш нам недостајати, нама твојим колегама, студентима а прије свега твојој породици. Свима нама за утјеху биће чињеница да си живио одговорно и достојанствено, поштено и искрено. Оставио си животно дјело на које сви заједно можемо бити поносни. Била је велика част, привилегија и срећа што смо те имали и са тобом вријеме проводили. Захвални смо Ти за све. Одмарај у вјечном миру у царству небеском!
Проф. др Рајко Гњато