Свјетски дан вода  и Свјетски метеоролошки дан заједно су обиљежили Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци, Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске и Противградна превентива Републике Српске 22.03.2019. године пригодним предавањима у амфитетару Природно-математичког факултета. Наведене институције се с научног и практичног аспекта баве хидролошком и метеоролошком мониторингу и климатским истраживањима, те више година  размјењују резултате и мишљења, те се у оквиру сарадње одвија и обиљежавање  Свјетског дана вода и Свјетски метеоролошки дан.

            Човјечанство се суочава с проблемом несташице питке воде и нерационалним управљањем хидрографским система. Климатске промјене, интензивна сјеча шума и деструктивни  процеси покренути човјековим  дјеловањем умањују вриједност водног потенцијала и покрећу бројне ризике. Европска повеља о води наглашава да је „вода опште, насљедно добро, чију вриједност морају сви познавати. Задатак је сваког од нас да је економично и брижљиво користи“. Вођен истом мишљу Жак Кусто је рекао: „Вода је услов живота и опстанка на Земљи. Заборављамо да циклус воде и животни циклус представљају једну цјелину.“

            Присутне учеснике и студенте ПМФ-а поздравили су, те упознали  с радом институција које представљају директор Републичког хидрометеролошког завода мр Томислав Шајић, декан  Природно-математичког факултета проф. др Горан Трбић, директор ЈП Противградна превентива Републике Српске мр Тихомир Дејановић и представник Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

У радном дијелу одржано је више предавања.

  • О Свјетском метеоролошком дану и раду Свјетске метеоролошке организације говорио је Дејан Супић из Хидрометеоролошког завода РС. 
  • О начину праћења климатских елемената, опремљености Хидрометеоролошког завода и регионалном увезивању хидрометеоролошких завода излагала је Нада Рудан. Она је присутне упознала с промјенама  просјечних и екстремних вриједности појединих хидрометеоролошких елемената и појава у посљедњих неколико деценија.
  • Инес Ђуровић је презентовала пројекат „DriDanube“. Овај пројекат регионалног карактера обједињује државе у сливу ријеке Дунав с акцентом на рјешавање проблема суше, обзиром на значај аграра у земљама дунавског слива.
  • Научно-истраживачки рад Студијских програма географије, биологије, хемије, екологије и заштите животне средине у области вода, климатских промјена и њима условљених екосистема, те проблема праћења загађења вода и њиховог прочишћавања предствили су проф. др Александра Петрашевић, доц. др Маја Манојловић  и виши асистент Драгана Милосавић.  Проучавања из области природних наука усмјерена су на одрживи развој и очуваност водних ресурса и њиховог квалитета у циљу економске и еколошке одрживости.
  • О појави града на геопростору Републике Српске, учесталости, осматрању, праћењу и превентивном дјеловању излагао је мр  Тихомир Дејановић. 

На скупу је наглашен значај водних ресурса и њихова осјетљивост. Закључено је да су посљедњих година значајно унапређени технички и кадровски капацитети и сарадња институција и академске заједнице. Истакнута је неопходност институционалног повезивања и дјеловања у систему хидрометеоролошких проучавања, праћења и превентивног дјеловања, уређења запуштених техничких хидросистема те подизања  свијести становништва о одговорном понашању.

            Указано је на изложеност геопростора Републике Српске климатским промјенама чиме је неопходно развијати системе праћења и адаптације. Због угрожености  хидропотенцијала, потребна је његова адекватна заштита и дјеловање у правцу рационалног и одговорног управљања водама. У том смислу нека послужи као поука реченица Бенџамина Френклина: „Тек кад је бунар празан, схватимо колико је вода важна“, а  у „бунарима“ нашег геопростора још увијек има квалитетне воде у којој се налази најљепша чаролија ове планете.