Протекле седмице Студентска организација Природно-математичког факултета реализовала је пројекат под називом „Размишљај – рециклирај!“. На идеји реализације нечег креативног и продуктивног, студенте је подржао декан, као и асистенти, професори те и остали колектив факултета. Студенти, једног од најспецифичнијих факултета на Универзитету у Баљој Луци, како због своје историје тако и због студијских програма који су са једне перцепције веома различити али опет међусобно повезани, имали су тенденцију да на неки начин удруже биологе, екологе, географе, хемичаре, математичаре, информатичаре, физичаре те просторне планере. У адаптацији свих студијских програма у пројекат, Студентска организација је одлучила да реализује рециклирање папира, картона, литературе и слично.
О самом пројекту лични суд је дао шеф Студијског програма Математика и информатика на Природно-математичком факултету проф. др Драган Матић.
„Са задовољством смо се придружили иницијативи Студентске организације у реализовању пројекта „Размишљај – рециклирај“ и драго нам је да је овај пројекат успјешно и завршен. С обзиром на високо развијену свијест о рециклажи, која постоји међу запосленима на Факултету, ријетко ко се одлучивао да стари папир баца у нерециклирани отпад. Стога смо дуго времена у кабинетима били „затрпани“ старим и неупотребљивим штампаним материјалима, који нам је, због свакако ограниченог простора, отежавао свакодневни рад. Иницијатива Студентске организације нам је омогућила да канцеларије и кабинете ослободимо непотребног папирног отпада, а да са друге стране заједнички утичемо на подизање свијести о значају рециклаже и очувања животне средине. И у наредном периоду ћемо наставити да подржавамо овакве студентске иницијативе и да заједнички радимо на унапређењу рада Природно-математичког факултета.“
Предсједница Студентске организације, Лена Лукић, није крила одушевљење о добро реализованом пројекту.
„С обзиром да се на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци изучавају предмети с циљем стварања свијести будућих научника о заштити животне средине, Студентска организација Природно-математичког факултета, као представничко тијело студената нашег факултета, је одлучила својим примјером показати како теорију претворити у праксу. Како мој мандат као предсједника организације истиче овај мјесец, циљ је био да нова структура започне своје дјеловање, а стара своје заврши, једним оваквим пројектом, гдје чини добро за друштво у цјелини, те наш факултет и његове студенте представља у једном позитивном свјетлу.“
Нешто више о самој реализацији, упознао нас је Младен Јеличић, студент друге године математике и координатор пројекта.
„Ми смо имали јасни жељу и јасан циљ – урадити нешто што ће бити оригинално и урадити нешто гдје ћемо мотивисати Студентске организације других факултета да исто то ураде. Жељели смо да организујемо пројекат у коме ће учествовати и студенти и професори. Искрено се надам да смо то и успјели. Не знам колико је сам пројекат значајан за факултет, али оно што је сигурно, Студентска организација ће и даље вриједно радити и иза себе остављати траг.“
Из еколошког аспекта, нешто о самом процесу рециклаже нам је рекао Милош Рајак, студент екологије.
„Папир има неколико фаза прераде од искориштеног до рециклираног, новог папира. Прво се потопи у кашасту смјесу у коју се убацују мјехурићи ваздуха, такозвани поступак флотације, при којем штампарске и друге боје остају на површини, послије чега се одстрањују. Тако очишћена кашаста смјеса се користи за прављење рециклираног рото-папира који се затим сијече на жељене величине и спреман је за употребу. Картонска амбалажа и новине се углавном праве од рециклираног папира. Важно је напоменути да се папирни отпад може рециклирати најмање 7 пута.“
Допринос у реализацији је дала и студентица биологије Милица Јањетовић, која је подсјетила на важност рециклаже.
„Овим пројектом требало би да подсјетимо све генерације које бенефите имамо од рециклаже. Знајући да рециклажом 1 тоне старог папира и картона спашавамо 17 стабала, њом доприносимо како у самој штедњи сировинских ресурса тако и енергије, смањујемо депоније, спријечавамо деградацију тла и штитимо животну средину.“
Посљедњих дана мјесеца новембра, млади и креативни студенти, показали су зашто су они ти који могу побољшати будућност, како локалне заједнице, регије али и државе.
